Sport i hiropraktika

Bilo da ste profesionalni atleta, rekreativac ili se bavite poslom koji iziskuje veće fizičke napore i značajnu kondiciju, dobro vam je poznato kako disfunkcije zglobova mogu da umanje radni učinak. U profesionalnom sportu, milimetar dalje ili više, kao i desetina sekunde brže, znači razliku između pobede i poraza ali i povreda. Vrhunskom sportisti je potrebno da u datom trenutku svu svoju energiju, psihu i telo usmeri u određenu akciju koja donosi rezultat. Rezultat će izostati ukoliko postoji „slaba karika“ u vidu bolnog zgloba, skraćenog mišića u spazmu, istegnutog ili previše krutog ligamenta ili napete fascije.

Uloga hiropraktike u lečenju sportskih povreda je evidentna. Stanja kao što su teniski lakat, distorzije zglobova, upala mišića i tetiva, istegnuće mišića ili spazam (grč), uobičajena su u manuelnoj medicini, a cilj je da se eliminiše bol i poveća obim pokreta. Međutim, za najoptimalnije funkcionisanje lokomotornog sistema, neophodno je i njegovo preventivno podešavanje, a primenjuje se pre, u toku ili posle takmičenja i napora da se maksimizira funkcija mišića i nervnog sistema i ubrza oporavak. Kako se to postiže hiropraktikom?

Usled povećanih fizičkih napora, mišići su pod konstantnim naponom što dovodi do akumuliranja vezivnog tkiva u njegovoj okolini (fibroza). Mišić zadebljava, skraćuje se što za sobom povlači i kosti za koje je pripojen, one se izmeštaju iz zgloba i tako dolazi do subluksacije i smanjenog obima pokrerta i bola. Zanimljivo je da restrikcija samo jednog od većih zglobova donjeg ekstremiteta povećava energetsku potrošnju za 40% dok restrikcija 2 zgloba povećava za čak 300%. Na taj način neće se samo povećati energetska potrošnja prilikom takmičenja i treninga već i pri svakodnevnim aktivnostima što vodi do lošijih sportskih rezultata kao i povreda.

Neurovaskularni sistem je značajan faktor za fizičku aktivnost. Kada postoji somatska disfunkcija ovaj sistem je kompromitovan. Umanjena je regionalna cirkulacija kao i razmena materija na ćelijskom nivou što će sve doprineti smanjenju dopremanje hranljivih materija ali i odvođenje štetnih produkata. To će naravno uticati na oporavak posle napora kao i na rezultat takmičenja. Takođe, kompromitovani nervi će uzrokovati bol, smanjenje mišićne snage, koordinacije i brzine.

Samo pojedini deo tela (npr zglob) ne može posmatra odvojeno od ostalih organa i sistema. Upravo zato praktičar koriguje sve elemente lokomotornog sistema koji zahtevaju tretman. Ovim se naglašava holizam, kao jedan od osnovnih principa u manuelnoj medicini pa i u hiropraktici. Ovako usaglašeni delovi neuromišićnoskeletnog sistema će poput najsavršenije mašine omogućiti bolju komunikaciju između centralnog nervnog sistema i ostatka tela što će svakako doprineti njoptimalnijem funkcionisanju organizma.

Još jedan od presudnih aspekata fizičke aktivnosti je i disanje. Kada postoji restrikcija u mehanici grudnog koša zbog dislokovanih rebara, disanje je otežano i umanjeno. U toku fizičkog napora, poraste potreba mišića za kiseonikom. Da bi ove potrebe bile zadovoljene  pluća moraju da da se rašire maksimalno moguće. Uz subluksaciju rebara to nije u potpunosti moguće, a osim toga može biti prisutan i bol u grudima. Održavanje optimalne mehanike grudnog koša trebalo bi da bude na umu svakom profesionalnom atleti.