Hiropraktika-Osteopatija

Zglob kolena je složen u pogledu građe i veoma osetljiv na spoljne faktore (npr silu) i spada u slabije zglobove u telu. Bol u kolenu može poticati od različitih uzroka (oboljenja i povreda). Za manuelnu terapiju najznačajniji su ligamenti i meniskusi, kao i mišići koji prelaze preko kolena. Osnovni stabilizatori zgloba su tzv kolateralni i ukršteni ligmenti koji, kao umereno elastične trake, onemogućavaju da se izmeste kosti koje čine zglob. Po jedan kolateralni ligament se nalazi sa spoljne i unutrašnje strane kolena, a ukršteni ligamenti se nalaze u samom zglobu. Ukršteni ligamenti ( prednji i zadnji ) su dobili naziv zbog svog pravca pružanja koje je u obliku slova “X”. Meniskusi su fibrozno hrskavičave tvorevine koje poseduju pojedini zglobovi (koleno, šaka). U kolenu postoje 2 ( spoljni i unutrašnji ), polumesečastog su oblika i nalaze se na ivicama zglobne površine golenjače (kost potkolenice). Mobilni su, što znači da se pri savijanju i opružanju kolena pomeraju nap

Dosta je bilo rečeno na blogu u vezi stanja koje se tretiraju u okviru manuelne medicina, a naravno, biće ih još u narednim člancima. Ovde će ipak više biti reči o merama opreza i kontraindikacijama kada se pristupa hiropraktici i manuelnoj terapiji uopšte. Takođe, nastojaću da ukažem na to da, iako veoma uspešna, hiropraktika nije svemoguća i da se manipulacijama na lokomotornom sistemu, nažalost, ne mogu svi problemi rešiti. Iako osteopate insistiraju na manuelnom tretmanu stanja van lokomotornog sistema (unutrašnji organi), ja ću se zadržati na tretmanu samo neuromišićnoskeletnih oboljenja. Najpre je potrebno reći da se svi zglobovi u ljudskom telu mogu „nameštati“, odnosno svi su podložni subluksaciji. Tu spadaju svi pokretni zglobovi (npr. rame, kuk, koleno), kao i nepokretni zglobovi (npr. kosti lobanje, sakroilijačni zglobovi). Ovi fibrinozni i hrskavičavi spojevi kostiju su samo uslovno nepokretni, tj moguća su izvesna translatorna pomeranja između njih. Pošto su skel

Ljudski organizam je skoro savršena mašina koja je stalno u pokretu, kao i svi njegovi delovi (organi). Kao što se telo pomera u prostoru, tako se i svi njegovi delovi pomeraju konstantno jedan u odnosu na drugi. Pomeranje organa, uključujući kosti i mišiće, dešava se u unutrašnjoj sredini organizma koja se naziva EKSTRACELULARNI MATRIKS, u koji su „uronjeni“. Ekstracelularni matriks (ECM), zajedno sa vlaknima vezivnog tkiva (kolagena vlakna) i još nekim elementima, čini FASCIJU – „mrežu“, koja se prostire „od glave do pete“. Ona se prostire između organa, mišića, obavija ih, a ligamenti i tetive su njen nastavak. Fascija se iz didaktičkih razloga može podeliti na regione (grudna fascija, vratna fascija itd) ali u živom organizmu deluje celovito. Zašto je fascija toliko važna za subluksaciju zglobova? Prilikom subluksacije uvek dolazi do određene deformacije fascije. S druge strane, subluksacija može biti posledica naprezanja fascije. Uzmimo, na primer, bol u vratu kao posledic