Hiropraktika-Osteopatija

Za svaki bol u grudnom košu, potrebno je, najpre, isključiti inernistička oboljenja. Detaljan pregled kod lekara specijaliste je apsolutno neophodan, po potrebi propraćen nekom od metoda vizualizacije (rentgen, CT skener, nuklearna magnetna rezonanca, ultrazvuk). Kada se utvrdi da bol nije poreklom od unutrašnjih organa (srce, pluća, jetra) i nisu prisutni prelomi kostiju i veće povrede, vrlo je verovatno da se radi o dislokaciji kostiju koje ulaze u sastav zglobova grudnog koša (rebra, grudna kost, grudni kičmeni pršljenovi). Grudni koš (thorax ) čine rebra i rebarne hrskavice, grudna kost i grudni deo kičmenog stuba. Grudna kost (sternum) se nalazi na prednjoj strani grudnog koša, dok zadnji zid toraksa grade 12 grudnih pršljenova. Rebra, kojih ima 12 pari (24 ukupno), polukružnog su oblika i formiraju bočne zidove grudnog koša, spajajući se sa sternumom preko rebarnih hrskavica na prednjoj strani, a pozadi se spajaju sa grudnim pršljenovima preko zglobova koji čine sa njima

Kao i svaki organ u telu, kičmeni stub stari, tro ši se. Degenearativne promene zahvataju sve zglobove čovečijeg tela, ukjlučujući i zglobove između kičmenih pršljenova. Degeneraciju (propadanje) hrskavice pršljenova prate degenerativne promene na diskovima ( discopathia ) između dva susedna pršljena. Međupršljenski diskusi, starenjem, gube svoju osnovnu odliku – elastičnost , i time ne mogu da obavljaju svoju osnovnu funkciju – amortizaciju kičmenog stuba. Međupršljenski diskusi se nalaze između svaka 2 pršljena. Sastoje se iz hrskavičavog prstena ( anulus fibrosus ) i želatinoznog jezgra ( nucleus pulposus ). Kako proces degeneracije napreduje, hrskavičavi prsten gubi elastičnost, postaje podložan mikro traumama i postepeno „bubri“. U jednom trenutku, toliko popust, tj na mestu najmanjeg otpora na prstenu stvore se uslovi da se pokida, kada dolazi do ispadanja želatinozne mase jezgra. Ovakvo oštećeno tkivo diska, pritiska korenove nerava koji prolaze između dva pršljena. Disku

Već je rečeno da u manuelnoj medicini postoje mnogobrojne autorizovane tehnike kojima se tretiraju različita neuromišićnoskeletna stanja. Pored brzih naglih tehnika (narodski „kirckanja“), postoji mnoštvo „mekih“ tehnika, odnosno tehnika koje preko mekog tkiva nastoje da tretiraju subluksaciju tj. somatsku disfunkciju. Neke od njih, pored istog mehanizma delovanja i istog načina na koji se izvode, imaju različite nazive, u zavisnosti od autora ili škole manuelne medicine. Zajedničko za sve njih je neosporno smanjenje bola i povećanje obima pokreta. Ovom prilikom, istakao bih distinkciju između hiropraktike i osteopatije koje zapravo nema, bar što se tiče načina na koji tretiraju patološka stanja. Hiropraktori se više oslanjaju na samu dislokaciju zglobnih površina, tj striktno na mišićnoskeletni sistem, koji ovako kompromitovan zaista može uticati na pojavu mnogih novih patoloških stanja. Kao što npr., usled lumbalne diskus hernije može doći do „pada stopala“ tj smanjenja miš