Hiropraktika-Osteopatija

Ne mogu ni da nabrojim koliko me je ljudi pitalo da li je tretman u hiropraktici   bolan, da li uključuje nagle i neprijatne pokrete. Čini se da postoji ustaljeno mišljenje da se svaki bolni, nasilni zahvat na zglobovima, propraćen zvukom u vidu „krckanja“ ili „pucanja“ naziva hiropraktikom. Takođe je i mit da zglob nije namešten ukoliko ne „krcne“ ili ne zaboli tokom zahvata ili nekoliko dana nakon toga. Realnost je upravo suprotna: svaki pokret ili položaj neprijatan po pacijenta je kontraindikovan, iz čega sledi da je manuelna terapija u hiropraktici potpuno BEZBOLNA. U jednom od prethodnih članaka rečeno je da se manuelnim tretmanom želi postići maksimalan bezbolni pokret u zglobovima „dovodeći“ zglob u najpovoljniji fiziološki položaj. Za mnoge zglobove postoji TAČNO ODREĐEN ŠABLON po kome „ispadaju“ odnosno dislociraju se. Ovakvo stanje „izmeštenog“ zgloba u hiropraktici se naziva SUBLUKSACIJA. Veliku ulogu u nastanku subluksacije igraju mišići, tetive i ligamenti u oko

Danas, na internetu, možemo naći obilje informacija u vezi bilo kog aspekta života i nauke. Hiropraktika i osteoptija su takođe detaljno opisane. Iako postoji mnoštvo informacija u opticaju, pokušaću da sažmem neke osnovne i zanimivljive činjenice za koje je potrebno kopati malo dublje i posvetiti više vremena od prosečnog korisnika usluga ovih izvanrednih naučnih metoda. Odakle potiču? Postoje snažni dokazi o upotrebi procedura manuelne medicine u drevnom Tajlandu od pre 4000 godina. Drevni Egipćani su praktikovali upotrebu ručnog tretmana povreda i bolesti. Čak je Hipokrat, otac moderne medicine, bio poznat po upotrebi procedura manuelne medicine, naročito trakcije i tehnika polugama u lečenju deformiteta kičme. Spisi tako značajnih istorijskih figura u medicini kao što su Galen, Celzijus i Oribarijus sugerišu na upotrebu manipulativnih procedura. Manipulacija zglobova je, čini se, oduvek bila deo   kineske medicine. U početku je vezivana za masažu ; tek su nedavno manip