Double crush i multiple crush sindromi

Sindrom karpalnog i kubitalnog kanala, sindrom gornje torakalne apreture, ali i drugi, mogu postojati kao pojedinačni skupovi simptoma, ili mogu biti prisutni istovremeno u okviru double/multiple crush sindroma, tj sindroma  duple/multiple kompresije. Takođe, kompresije drugih nerava, češće ruke (plexus brachialis), mogu biti kompromitovani i tako se uvrstiti u ovaj sindrom, kompleksan dijagnostički i terapijski. Dakle, na putu prostiranja, živac može biti pritisnut na dva (double) ili više (multiple) mesta i tako istovremeno proizvesti simptome karakterisične za više različitih nerava.

U slučaju vratne diskus hernije, gde je došlo do pritiska na korenove nerava ruke, niži delovi istih će biti više osetljiviji i samim tim podložniji oštećenju na drugim mestima. Isto tako, zbog interakcije između centra i periferije nerva u oba pravca (metabolizam, nervni impulsi, cirkulacija), oštećenjem na nižem nivou, lakše će nastati i lezija na višem nivou. U slučaju bottleneck sindroma, tj fiksacije na jednom mestu, zbog svoje ne ealstičnosti u ovom slučaju i prekomernog istezanja, nerv će biti oštećen i na udeljenim mestima.

Najčešće se javljaju senzitivni simptomi poput utrnulosti, trnjenja, bockanja, žarenja, briđenja, ili osećaja tipa strujnog udara. Što se bola tiče, on nije jasno lokalizivoan i ne mora označavati mesto lezije, tj može se javiti na veoma udaljenom mestu od oštećenja. Kod određenog broja pacijenata, mišićna snaga može biti potpuno očuvana, dok kod drugih postoji izražena slabost ili čak teška atrofija mišića. Tegobe se mogu javljati povremeno, mogu se pogoršavati na kraju radnog dana ili su prisutne konstantno, u zavisnosti od težine oštećenja.

Manuelnom terapijom otklanjaju se mehničke prepreke elastičnosti i slobodnog pomeranja nerva kroz uske anatomske prostore ranije opisanim metodama. Zbog mogućnosti združenih biomehaničkih restrikcija poput subluksacije vratnih pršljnova, rebara, ključne kosti i drugih zglobova ekstremiteta, mehanička terapija može biti i višednevna i usmerena ne samo na zglobove već i na fasciju, ligamente, mišiće kao i na nerve. Neposredno nakon terapije, najevidentniji je nestanak ili značajno umanjenje bola, dok nestanak drugih simpromi poput trnjenja ii slabosti mišića nestaju kasnije.

Dalji oporavak pacijenta zavisi od stepena oštećenja nerva koji može biti lakši, umeren ili težak. Nakon otklanjanja somatskih disfunkcija mobilizacionim, manipulativnimi ili miofascijalnom metodama, lečenje se može nastviti fizikalnom i kineziterapijom. Dobar plan kineziterpijskog tretmana od strane fizioterapeuta, u konsultaciji sa stručnjacima drugih specijalnosti, omogućiće najveću šansu za maksimalno moguć oporavak pacijenta.