Bol u vratu i hiropraktika

U Severnoj Americi, drugi po redu razlog za posetu hiropraktoru od strane pacijenata jeste upravo bol u vratu (odmah iza bola u leđima). Pod ovim se podrazumevaju različita patološka stanja koje potiču od problema vezanih za neuromišićnoskeletni sistem, a čiji je zajednički imenitelj bol. Neke od medicinskih dijagnoza koje tu spadaju su: cervikalna diskus hernija, spondiloza, diskopatija, diskartroza, unkartroza, radikulopatija, cervikalni sindrom, cervikobrahijalni sindrom.

Najčešći uzroci bola u vratu su degenerativne promene na pršljenskim diskovima (o čemu je bilo reči ranije) i artritis usled degenerativnih promena na pršljenovima. Takođe povrede kao što su istegnuća ili kidanje ligamenata mišića i zglobne kapsule su uzroci bola u vratu. I naravno, subluksacija pršljena kao osnov za tretman hiropraktikom, koja je u gore navedenim slučajevima veoma često prisutna. Zašto je često reč o subluksaciji odnodno izmeštanju pršljena u prethodnim primerima?

Kod povreda, kao što su udarci, padovi, saobraćajne nesreće, sama sila forsira izmeštanje pršljena iz ležišta. Kod degenerativnih stanja kičmenog stuba, bol započinje upalom struktura u okolini pršljena (hrskavica, ligamenti, nervi) ili iritacijom tih struktura gde posledično dolazi do subluksacije pršljena usled položaja glave i vrata koje osoba zauzima kako bi umanjila sebi bol i nelagodnost. Isto tako, zbog dugotrajnih nepovoljnih položaja, spazma mišića, krute fascije ili subluksacije pršljena u udaljenom regionu, doći će do subluksacije u vratu, kao i do degenerativnih promena.

Kada govorimo o problemima u vratnom regionu, bol često nije lokalizovan samo na jednom mestu već se može širiti u ramena, duž ruke sve do prstiju, u potiljačni predeo, slepoočnicu, teme, čelo, oko ušiju, očiju, u predeo grudi, između lopatica. Pored bola, mogu biti prisutni i neurološki simptomi zbog pritiska pršljenova na nervne korenove. Duž ruke može postojati trnjenje, mravinjanje, smanjenje ili gubitak osećaja, podrhtavanje mišića, slabost i atrofija mišića. Zbog pritiska na nerve koji kontrolišu krvne sudova, a i zbog direktnog pritiska na krvne sudove mogu se javiti i: vrtoglavica, muka, zujanje u ušima, nesigurnost pri hodu, a ponekad i kratkotrajan gubitak svesti zbog smanjenog protoka krvi do mozga.

Tretman hiropraktikom, dakle, najčešće je usmeren na korigovanje subluksacije pršljenova vrata, grudnih pršljenova ili donjeg dela leđa i/ili kostiju karlice. Zatim, spazam mišića leđa i trupa, skraćenje ligamenata i fascije kao i subluksacije drugih zglobova ispod nivoa vrata (rebra, zglobovi nogu) se takođe tretiraju po potrebi. Razlog tretiranja drugih zgloboba je zbog ranije opisanog poremećaja biomehanike i najoptimalnije raspodele opterećenja na zglobove iznad dislokovanog. Dizbalans zglobova i narušena statika tela mogu se uporediti sa neravnomerno raspoređenim kockicam za igru koje su nestabilnije pri vrhu kako se ređaju u visinu, pogotovo ako nisu postavljene tako da naležu na onu ispod maksimalno mogućom površinom. Naravno, moguće je usresrediti se na terapiju samo zglobova u vratu ali ako to nije primarni problem, rezultati terapije neće biti dugoročni.

Trend u hiropraktici je primenjivanje blagih, bezbolnih tehnika kod problema vezanih za vrat, nasuprot tehnikama birzih naglih pokreta. Nakon terapije, kičma bi trebalo da bude prava, ostali zglobovi izbalansirani, a pacijent oseća olakšanje i/ili potpun prestanak bolova. Takođe, amplituda pokreta trupa, glave i vrata, kao i ramena, treba da je vidno poboljšana ili potpuno povraćena. Ukoliko je pre terapije postojala slabost mišića vrata, leđa i ramena, pacijent se obučava vežbama za jačanje i istezanje mišića i fascije kao i smernicama za „higijenu kičme“ tj zaštitnim položajima i promene načina života.